9. РУСИНИ У СРЕМСКОJ МИТРОВИЦИ /

РУСНАЦИ У СРИМСКЕЙ МИТРОВИЦИ, чланци и грађа/статї и материяли, Друштво за русински jезик, књижевност и културу Нови Сад, Сремска Митровица Нови Сад, 2004, 256 боки. (У кнїжки обявени 19 статї и материяли од 12 автороx. М. Жирош заступени зоз 3 написами. Тексти обявени паралелно по сербски и по руски.)

 

Прегляд змисту: Уводне слово (911) ; Лїляна Радуловачки: Означованє 150-рочнїци приселєня Руснацоx до Сримскей Митровици (1318) ; ОБЩА ЧАСЦ Ирина Папуґа: Сримска Мит-ровица (1944) ; Янко Ерделї: Даске-льо податки о Руснацоx у Сримскей Митровици (18511950) (4558) ; Весна Марицки Остоїч: Грекокато-лїцка церка у Сримскей Митровици (5966) ; Лїляна Рауловачки: Руски теметов у Сримскей Митровици (6770) ; Мирон Жирош: Срим Нови дом (71103) ; Воїн Василич: Лежи-мирски Руси (Руснаци) (104115) ; Лїляна Радуловачки: Етнолоґийни xарактеристики старшого приселєнїцкого пасма Руснацоx у Сримскей Митровици (116123) ; Мария Ковач, нар Джмура: О Руснацоx у Сримскей Митровици (124126). ОКРЕМНА ЧАСЦ Мирон Жирош: Привредни живот Руснацоx у Сримскей Митровици (127146) ; Лїляна Радуловачки: Костиранє Руснацоx у Сриме (147157) ; Лїляна Радуловачки: Руснаци скравци xлопскиx шматоx у Сримскей Митровици (158167) ; Лїляна Радуловачки: Народне облєчиво сримскиx Руснацоx (168175) ; Лїляна Радуловачки: Руснаци лїкаре медицински роботнїци зоз Сримскей Митровици (176191) ; Лїляна Радуловачки: Просвитни роботнїки руски педаґоґи зоз Сримскей Митровици Натала Абодї Пейович, Ана Кнежевич Ждиняк и Нада Адамович Колєсар (192203) ; Славко Пап Петраньов: Културно-просвитна робота Руснацоx у Сримскей Митровици од 1951 по 1957. рок (204215) ; Мирон Жирош: Бурлак на Сави (216221) ; Лїляна Радуловачки: Зоз живота и обичайоx сримскиx Руснацоx Нада Балащак-Рац, нар. Гнатко (222225) ; Лїляна Радуловачки: Фарбенє писанкоx при Руснацоx у Сриме (226-228) ; Проєкт 150 роки Руснацоx у Сримскей Митровици (229232) ; Руснаци у Сримскей Митровици (233), Статї и материяли, резиме ; (234235) Рецензенти о књизи Русини у Сремской Митровиц, изводи (236238) ; О автороx (239252) ; Змист (254); Претплатници и донатори (255).

 

Рецензиї и одгуки:

ДРЉАЧА, Душан: IV. Библиоґрафия под 93;

ЦУПЕР, Татяна: IV. Библиоґрафия под 94;

ПОПОВ, Живко А.: IV. Библиоґрафия под 95, 100, 101;

 

 

ДРЉАЧА, Душан

 

МИРОН ЖИРОШ СЕ ПРИХВАТИО СЛОЖЕНОГ И ОДГОВОРНОГ ПОСЛА

(Русини у Сремској Митровици, изводи из рецензије)

 

...Приложени текстови о Русинима у Сремској Митровици чине значајан зборник историографских и етнолошких чланака и грађе, везане за 150-годишњицу досељења Русина у старију урбану средину каква је Сремска Митровица. Уз озбиљне прилоге, основане на савесном коришћењу најстаријих извора и расположиве литературе, којима треба дати челно место у публикацији, једну трећину књиге чини веома корисна грађа о трансформацији некадашњих ратара у XX веку и професионалној усмерености русинских грађана (кројачи и обућари, бурлаци, просветни и здравствени радници), уз опис ликова - готово портрета истакнутих појединаца Русина у Срему. Томе су придодате и веома садржајне и корисне биографије аутора прилога, које прате објављене рукописе.

...Мирон Жирош се прихватио сложеног и одговорног посла да на основу гркокатоличких матрикула (Бачинци, Шид, Сремска Митровица) и римокатоличке парохијске архиве у Сремској Митровици анализира порекло Русина у Срему у другој половини XIX века. Преглед обухвата 35 места на Хорњици, као и велики град Лавов. Оно што је аутор добро запазио јесте почетна и каснија чврста веза са завичајем, јер се у Горњу Угарску ишло по невесте све до Првог светског рата. На крају свог значајног прилога Жирош даје азбучни преглед русинских досељеника друге генерације.

...Сликовито је Мирон Жирош описао живот сиромашних Лемка, Галичана који су посао нашли на манастирским имањима у пределу који су прозвали Фрушкогорским Карпатима. Окупљени у последње две деценије XIX столећа у Сремској Митровици Русини (њих око 100) надничари и земљорадници, слуге, признати обућари и кројачи, сточари, млинари и машинбравари. О снази занатства сведочи чињеница о подизању Русинског дома у Сремској Митровици 1935. године. Позивајући се на традицију, Жирош спомиње да су мушкарци били тесари, столари и зидари, а жене ткаље и шваље. Из приложеног списка од око 130 мајстора у Сремској Митровици, у више од 30 занимања, види се да је највише било обућара, кројача и млинара. Писац посебно наглашава да су специфични русински занати били породични, наследни. Тако је Червењак имао велику радионицу, а Цундра фабрику обуће са 120 радника.

...Мирон Жирош, који је уз Љиљану Радуловачки најзаступњенији аутор у овом Зборнику, у сажетом литерарном тексту (превод Ђуре Лаћака), описује живот русинског сиромашка Јанка Ходобе, његово дружење са реком, које је започео на Тиси - у старом завичају, а на Сави постао најпознатији тегљач баржи узводно - бурлак; сплавар на Савиним притокама низводно, алас без премца. Пошто је купио кућерак на Шалабари, ту је живео уз своје Русине, где се вечерима причало о карпатском крају. Када је накуповао довољно земље за синове и унуке, потопио је у реци хранитељске кајасе. Поживео је 90 година.

Београд, 17. октобра 2004. године

 

(ДРЉАЧА, Душан: IV. Библиоґрафия под 93)

 

 

ЦУПЕР, Татjaна

 

РУСИНИ У СРЕМСКОJ МИТРОВИЦИ

(Рецензија, изводи)

 

...Мирон Жирош "Срем нови дом". У раду је представљена грађа коју садрже књиге рођених и крштених, венчаних и умрлих у гркокатоличким парохијама у Срему и римокатоличкој парохији у Сремској Митровици, која укључује имена, презимена, порекло, године венчања, године живота уписаних.

Мирон Жирош Привредни живот Русина у Сремској Митровици. Аутор се бави економским приликама најстаријих досељеника којима је пољопривреда била основно занимање, док је временом све већи број Русина почео да се бави занатима и стиче високо образовање, што је био пут ка економском просперитету и порасту друштвеног угледа.

...Посматрано у целини, у књизи су обрађене следеће теме: историјски услови досељавања Русина у Сремску Митровицу, привредне одлике, верски живот, културно-просветни рад, етнолошке карактеристике, а укључене су и биографске белешке о појединим члановима ове заједнице.

Иако међу ауторима има научних радника, књига нема научне претензије. Аутори су настојали да у изношењу чињеница задрже објективност, али и да радовима дају лични печат, да представе Русине у Сремској Митровици онако како их они познају и доживљавају, као заједницу и као појединце. Неки од аутора су непосредни учесници догађаја и активности о којима пишу, па њихови радови имају животност сведочења из прве руке. Посебну вредност овој књизи дају животне приче појединаца које оживљавају наше представе о начину и условима живота у одређеном периоду, сликајући тежње, жеље и напоре људи којима се и на овај начин одаје признање за њихове успехе.

Прилози садрже опште информације о Срему, Сремској Митровици, начину живота свих њених становника, али приказују и посебности русинске заједнице. Обухватајући дуг временски период, у књизи је приказано како током времена опстају и мењају се: свест о пореклу, припадност гркокатоличкој вери, свест о припадности русинској етничкој групи, обичаји и друге етничке и културне карактеристике. Примећује се, да се поред традиционалних оквира очувања идентитета, као што су породица и црква, временом проналазе и други модели неговања културе. Један од њих је и интеклектуално ангажовање, у које спада и само објављивање ове књиге. У том смислу, посебно је значајна њена двојезичност, јер је тако на најбољи начин представљен русински језик као једна од културних одлика ових простора, а књига пронашла пут и до читалаца који би можда због недовољног познавања русинског језика унапред одустали од ње.

Нови Сад, 27. 10. 2004. године

 

(ЦУПЕР, Татjана: IV. Библиоґрафия под 94)

 

 

ПОПОВ, А.Живко

 

ЖИВЕТИ И ОПСТАТИ У НОВОМ ДОМУ

(Зборник радова о Русинима у Сремској Митровици поводом 150 година живота у Митровици, рецензија, изводи.)

 

Зборник радова о досељавању, животу и друштвeној улози Русина у Митровици (Сремској Митровици) је покушај да се сачувају од заборава најзначајнији догађаји из живота и најзачајније личности једне, по броју мање националне заједнице, која је успела да, захваљујући изузетним својствима свог националног бића, опстане, сачува и даље развија своје суштинске националне вредности језик, писмо, културу, обичаје, ношњу, стваралачке способности, као и оне општељудке вредности уважавање особености других народа и других култура у чијем окружењу и заједно с њима, живе. Тим својим вредностима Русини у Митровици дугују не само свој опстанак, већ и успон у друштвеној, привредној и политичкој делатности.

Зборник под истим називом 150 година Русина у Сремској Митровици је збирка од осамнаест радова у којима су осветљена поједина раздобља из живота и рада Русина од времена када се поуздано спомиње први досељеник у Митровици (1851) па до краја XX века. Настао је из жеље да буде споменица једног значајног јубилеја, али је и израстао у значајно научно-истарживачко дело које ће свим будућим истраживачима историје Русина на овим просторима бити незаобилазна литература.

Зборник, односно радови објављени у њему нису историја Русина у Митровици, али су значајан прилог историји, јер аутори-истраживачи, сваки са свог становишта, различитом методологијом (истраживањем изворне грађе, прикупљањем изјава појединаца, прегледом постојеће литературе и мемоарских записа) дају своје појединачно виђење историје Русина у новом крају. Ти догађаји, природно, нису само везани за Митровицу, већ добрим делом и за просторе Срема, јер су и Русини из Митровице својим животом, пословним везама и радним обавезама, родбинским односима, Срем схватили као свој животни простор. Потврду оваквим схватањима налазимо нарочито у етнографским радовима Љиљане Радуловачки, у записима о лeжимирским Русима (Русинима) Војина Василића и у радовима Мирона Жироша, од којих један и носи наслов Срем - нови дом.

Дакле, Срем и Сремска Митровица је тај нови дом који су у временском раздобљу од 150 година и изградили Русини у Срему и Сремској Митровици. Ту у том дому, могли бисмо рећи на новом огњишту, израсле су нове генерације потомака које су брижљиво чувале, често уз много тешкоћа, одлике својих предака из далеког Бардејова и околних насеља северозападних Карпата.

Пратећи њихов живот у том новом дому аутори су настојали да осветле најважније догађаје који су утицали на њихов даљи развој као и сва настојања да се сачувају истинске духовне вредности.

...Шта дакле, Зборник нуди читаоцима? Нуди 18 радова из пера седморо аутора који откривају један занимљив и изнад свега узбудљив свет једне мале друштвене заједнице која је на достојанствен начин представљала свој народ у расејању.

Ево шта аутори нуде у својим радовима.

...Мирон Жирош је у Зборнику заступљен са три рада Срем нови дом, Привредни живот Русина у Сремској Митровици, Бурлак са Саве са којима је допринео да наша сазнања о Русинима-Митровчанима буду знатно проширена. Сви ови радови су резултат вишегодишњих истраживања по изворним документима по књигама рођених, крштених, венчаних и умрлих у гркокатоличким парохијама у Шиду, Бачинцима и Сремској Митровици. Из архивске грађе о митровачким занатлијама издвојио је драгоцене податке о Русинима-занатлијама и привредницима и при том навео све привредне делатности којима су се митровачки Русини бавили наводећи појединачно сва имена и врсте делатности којима су се бавили.

Нису изостале ни критичке оцене аутора о радовима и пословним способностима Русина као и њихова наклоност према неким занатима у којима су постали врхунски мајстори, што их је и сврстало у ред угледних грађана вароши митровачке (столари, обућари, кројачи, зидари, млинари, колари и др). Неке породице су своје занатско умеће и пословне искуство преносиле и на своје потомке - Червењакови, Цундрови, Пап-Петрањ, Харди и још неки. Веома су занимљиви приложени родословни подаци о овим породицама, који не само да откривају породичне хронике, већ представљају и неки општи модел раста и успона многих русинских породица од неког претка-досељеника (који је био најчешће надничар, косач ливада, слуга код имућнијих породица), до потомака на крају XX века који су постали успешни пословни људи, власници већих пољопривредних имања, предузећа, али и истакнути интелектуалци - лекари, правници, просветни радници, уметници.

Успон многих русинских породица Мирон Жирош види, управо, у њиховој урођеној преданости раду и стваралаштву. То је красило прве досељенике, а тај култ рада одлика је Русина и на крају XX века.

Као потврду свих ових одлика аутор је у свом трећем раду Бурлак са Саве у виду савремене узбудљиве репортаже испричао животни пут Јанка Ходобе, који је од аласа и бурлака на Сави постао врстан мајстор свог посла, главни кормилар, а онда и власник више бродова, успешан послован човек и трговац. Подигао је своју кућу, своју породицу, али се никада није одвајао од својих, од Русина. А све што је стекао стекао је само радом. Човекова је дужност да ради и да ствара. Тa Јанкова филозофија је и фолозофија свих Русина, а тим начелом су се руководили и Русини у Митровици.

У Сремској Митровици, 2004. године

 

(ПОПОВ, Живко А.: IV. Библиоґрафия под 95)

 

 

Початок :: Početak :: Home