XРОНЇЧАР РУСКЕЙ ДУШИ

ПОПОВ, А. Живко

ЖИВЕТИ И ОПСТАТИ У НОВОМ ДОМУ

(Зборник радова о Русинима у Сремској Митровици поводом 150 година живота у Митровици, р ецензија, изводи.)

Зборник радова о досељавању, животу и друштвeној улози Русина у Митровици (Сремској Митровици) је покушај да се сачувају од заборава најзначајнији догађаји из живота и најзачајније личности једне, по броју мање националне заједнице, која је успела да, захваљујући изузетним својствима свог националног бића, опстане, сачува и даље развија своје суштинске националне вредности – језик, писмо, културу, обичаје, ношњу, стваралачке способности, као и оне општељудке вредности – уважавање особености других народа и других култура у чијем окружењу и заједно с њима, живе. Тим својим вредностима Русини у Митровици дугују не само свој опстанак, већ и успон у друштвеној, привредној и политичкој делатности.

Зборник под истим називом „150 година Русина у Сремској Митровици“ је збирка од осамнаест радова у којима су осветљена поједина раздобља из живота и рада Русина од времена када се поуздано спомиње први досељеник у Митровици (1851) па до краја XX века. Настао је из жеље да буде „споменица“ једног значајног јубилеја, али је и израстао у значајно научно-истарживачко дело које ће свим будућим истраживачима историје Русина на овим просторима бити незаобилазна литература.

Зборник, односно радови објављени у њему нису историја Русина у Митровици, али су значајан прилог историји, јер аутори-истраживачи, сваки са свог становишта, различитом методологијом (истраживањем изворне грађе, прикупљањем изјава појединаца, прегледом постојеће литературе и мемоарских записа) дају своје појединачно виђење историје Русина у новом крају. Ти догађаји, природно, нису само везани за Митровицу, већ добрим делом и за просторе Срема, јер су и Русини из Митровице својим животом, пословним везама и радним обавезама, родбинским односима, Срем схватили као свој животни простор. Потврду оваквим схватањима налазимо нарочито у етнографским радовима Љиљане Радуловачки, у записима о лeжимирским Русима (Русинима) Војина Василића и у радовима Мирона Жироша, од којих један и носи наслов „Срем - нови дом“.

Дакле, Срем и Сремска Митровица је тај нови дом који су у временском раздобљу од 150 година и изградили Русини у Срему и Сремској Митровици. Ту у том дому, могли бисмо рећи на новом огњишту, израсле су нове генерације потомака које су брижљиво чувале, често уз много тешкоћа, одлике својих предака из далеког Бардејова и околних насеља северозападних Карпата.

Пратећи њихов живот у том новом дому аутори су настојали да осветле најважније догађаје који су утицали на њихов даљи развој као и сва настојања да се сачувају истинске духовне вредности.

...Шта дакле, Зборник нуди читаоцима? Нуди 18 радова из пера седморо аутора који откривају један занимљив и изнад свега узбудљив свет једне мале друштвене заједнице која је на достојанствен начин представљала свој народ у расејању.

Ево шта аутори нуде у својим радовима.

...Мирон Жирош је у Зборнику заступљен са три рада – „Срем – нови дом“, „Привредни живот Русина у Сремској Митровици“, „Бурлак са Саве“ – са којима је допринео да наша сазнања о Русинима-Митровчанима буду знатно проширена. Сви ови радови су резултат вишегодишњих истраживања по изворним документима – по књигама рођених, крштених, венчаних и умрлих у гркокатоличким парохијама у Шиду, Бачинцима и Сремској Митровици. Из архивске грађе о митровачким занатлијама издвојио је драгоцене податке о Русинима-занатлијама и привредницима и при том навео све привредне делатности којима су се митровачки Русини бавили наводећи појединачно сва имена и врсте делатности којима су се бавили.

Нису изостале ни критичке оцене аутора о радовима и пословним способностима Русина као и њихова наклоност према неким занатима у којима су постали врхунски мајстори, што их је и сврстало у ред угледних грађана вароши митровачке (столари, обућари, кројачи, зидари, млинари, колари и др). Неке породице су своје занатско умеће и пословне искуство преносиле и на своје потомке - Червењакови, Цундрови, Пап-Петрањ, Харди и још неки. Веома су занимљиви приложени родословни подаци о овим породицама, који не само да откривају породичне хронике, већ представљају и неки општи модел раста и успона многих русинских породица од неког претка-досељеника (који је био најчешће надничар, косач ливада, слуга код имућнијих породица), до потомака на крају XX века који су постали успешни пословни људи, власници већих пољопривредних имања, предузећа, али и истакнути интелектуалци - лекари, правници, просветни радници, уметници.

Успон многих русинских породица Мирон Жирош види, управо, у њиховој урођеној преданости раду и стваралаштву. То је красило прве досељенике, а тај култ рада одлика је Русина и на крају XX века.

Као потврду свих ових одлика аутор је у свом трећем раду – „Бурлак са Саве“ – у виду савремене узбудљиве репортаже испричао животни пут Јанка Ходобе, који је од аласа и бурлака на Сави постао врстан мајстор свог посла, главни кормилар, а онда и власник више бродова, успешан послован човек и трговац. Подигао је своју кућу, своју породицу, али се никада није одвајао од својих, од Русина. А све што је стекао – стекао је само радом. Човекова је дужност да ради и да ствара. Т a Јанкова филозофија је и фолозофија свих Русина, а тим начелом су се руководили и Русини у Митровици.

У Сремској Митровици, 2004. године

(ПОПОВ, Живко А.: IV. Библиоґрафия под 95)