XРОНЇЧАР РУСКЕЙ ДУШИ

ЦУПЕР, Татjaна

РУСИНИ У СРЕМСКОJ МИТРОВИЦИ

(Рецензија, изводи)

...Мирон Жирош "Срем – нови дом". У раду је представљена грађа коју садрже књиге рођених и крштених, венчаних и умрлих у гркокатоличким парохијама у Срему и римокатоличкој парохији у Сремској Митровици, која укључује имена, презимена, порекло, године венчања, године живота уписаних.

Мирон Жирош „Привредни живот Русина у Сремској Митровици“. Аутор се бави економским приликама најстаријих досељеника којима је пољопривреда била основно занимање, док је временом све већи број Русина почео да се бави занатима и стиче високо образовање, што је био пут ка економском просперитету и порасту друштвеног угледа.

...Посматрано у целини, у књизи су обрађене следеће теме: историјски услови досељавања Русина у Сремску Митровицу, привредне одлике, верски живот, културно-просветни рад, етнолошке карактеристике, а укључене су и биографске белешке о појединим члановима ове заједнице.

Иако међу ауторима има научних радника, књига нема научне претензије. Аутори су настојали да у изношењу чињеница задрже објективност, али и да радовима дају лични печат, да представе Русине у Сремској Митровици онако како их они познају и доживљавају, као заједницу и као појединце. Неки од аутора су непосредни учесници догађаја и активности о којима пишу, па њихови радови имају животност сведочења „из прве руке“. Посебну вредност овој књизи дају животне приче појединаца које оживљавају наше представе о начину и условима живота у одређеном периоду, сликајући тежње, жеље и напоре људи којима се и на овај начин одаје признање за њихове успехе.

Прилози садрже опште информације о Срему, Сремској Митровици, начину живота свих њених становника, али приказују и посебности русинске заједнице. Обухватајући дуг временски период, у књизи је приказано како током времена опстају и мењају се: свест о пореклу, припадност гркокатоличкој вери, свест о припадности русинској етничкој групи, обичаји и друге етничке и културне карактеристике. Примећује се, да се поред традиционалних оквира очувања идентитета, као што су породица и црква, временом проналазе и други модели неговања културе. Један од њих је и интеклектуално ангажовање, у које спада и само објављивање ове књиге. У том смислу, посебно је значајна њена двојезичност, јер је тако на најбољи начин представљен русински језик као једна од културних одлика ових простора, а књига пронашла пут и до читалаца који би можда због недовољног познавања русинског језика унапред одустали од ње.

Нови Сад, 27. 10. 2004. године

( ЦУПЕР, Татjана: IV. Библиоґрафия под 94)