XРОНЇЧАР РУСКЕЙ ДУШИ

ДРЉАЧА, Душан

МИРОН ЖИРОШ СЕ ПРИХВАТИО СЛОЖЕНОГ И ОДГОВОРНОГ ПОСЛА

(Русини у Сремској Митровици, изводи из рецензије)

...Приложени текстови о Русинима у Сремској Митровици чине значајан зборник историографских и етнолошких чланака и грађе, везане за 150-годишњицу досељења Русина у старију урбану средину каква је Сремска Митровица. Уз озбиљне прилоге, основане на савесном коришћењу најстаријих извора и расположиве литературе, којима треба дати челно место у публикацији, једну трећину књиге чини веома корисна грађа о трансформацији некадашњих ратара у XX веку и професионалној усмерености русинских грађана (кројачи и обућари, бурлаци, просветни и здравствени радници), уз опис ликова - готово портрета – истакнутих појединаца Русина у Срему. Томе су придодате и веома садржајне и корисне биографије аутора прилога, које прате објављене рукописе.

...Мирон Жирош се прихватио сложеног и одговорног посла да на основу гркокатоличких матрикула (Бачинци, Шид, Сремска Митровица) и римокатоличке парохијске архиве у Сремској Митровици анализира порекло Русина у Срему у другој половини XIX века. Преглед обухвата 35 места на Хорњици, као и велики град Лавов. Оно што је аутор добро запазио јесте почетна и каснија чврста веза са завичајем, јер се у Горњу Угарску ишло по невесте све до Првог светског рата. На крају свог значајног прилога Жирош даје азбучни преглед русинских досељеника друге генерације.

... Сликовито је Мирон Жирош описао живот сиромашних Лемка, Галичана који су посао нашли на манастирским имањима у пределу који су прозвали Фрушкогорским Карпатима. Окупљени у последње две деценије XIX столећа у Сремској Митровици Русини (њих око 100) надничари и земљорадници, слуге, признати обућари и кројачи, сточари, млинари и машинбравари. О снази занатства сведочи чињеница о подизању Русинског дома у Сремској Митровици 1935. године. Позивајући се на традицију, Жирош спомиње да су мушкарци били тесари, столари и зидари, а жене ткаље и шваље. Из приложеног списка од око 130 мајстора у Сремској Митровици, у више од 30 занимања, види се да је највише било обућара, кројача и млинара. Писац посебно наглашава да су специфични русински занати били породични, наследни. Тако је Червењак имао велику радионицу, а Цундра фабрику обуће са 120 радника.

...Мирон Жирош, који је уз Љиљану Радуловачки најзаступњенији аутор у овом Зборнику, у сажетом литерарном тексту (превод Ђуре Лаћака), описује живот русинског сиромашка Јанка Ходобе, његово дружење са реком, које је започео на Тиси - у старом завичају, а на Сави постао најпознатији тегљач баржи узводно - бурлак; сплавар на Савиним притокама низводно, алас без премца. Пошто је купио кућерак на Шалабари, ту је живео уз своје Русине, где се вечерима причало о карпатском крају. Када је накуповао довољно земље за синове и унуке, потопио је у реци хранитељске кајасе. Поживео је 90 година.

Београд, 17. октобра 2004. године

( ДРЉАЧА, Душан: IV. Библиоґрафия под 93)